Ovaj njuzleter se može posmatrati kao nastavak prošlog, budući da dodatno razvijam poziciju, strategiju i posledice konzervativnog fronta u Americi. Dok sam u prošlom govorio o cikličnosti liberalno-konzervativnog saveza (sa fokusom na EU i domaće NGO snage), ovde je reč o simultanom frontu Trampa, konzervativnih ideologa i prosvećenim tehno-feudalacima (da pozajmim Varufakisov termin) Silikonske Doline. Ono što ujedinjuje ovaj američki konzervativno-liberalni savez jeste novčana, ideološka i vojna podrška Izraelu ali i borba protiv zajedničke ideologije, koju zapravo zastupaju.

Tramp i konzervativni ideolozi

Tramp je konzervativni praktičar, politički izvršilac te ideologije, koja, je vremenom razvila svoje figure shodno publici kojoj se obraća.Za “intelektualno naprednije” pseudo-intelektualne subjekte je zadužen Piterson. Kada je nedavno Tramp proglasio antifu za terorističku organizaciju, upravo je Piterson bio jedan od onih koji su pripremili elegantnu ideološku pokrivalicu za sve one koji nisu interpelirani Trampovim primitivnim političkim jezikom. Mlade studente, koje je trebalo konvertovati na kampusima, je ideološki oblikovao pokojni Čarli Kirk. 

Ovaka podela nije nimalo slučajna kada se ima u vidu demografija konzervativaca, sa posebnim fokusom na obrazovanje i jezik. U ovom smislu su značajne korelacije koje su detektovane kada se radi o govorima predsedničkih kandidata. Prema istraživanju govora predsedničkih kandidata sa Karnegi Melon Univerziteta iz 2016. godine, Tramp se isticao po najsiromašnijem vokabularu, dok je samo Buš iza njega po kompleksnosti gramatike. Jasno je, republikanci koriste gramatički i pojmovno najjednostavniji jezik.

Da je republikanska dugogodišnja taktika “prostog” jezika samo deo šire taktike dobijanja glasova govori i jedna od njihovih glavnih teza (koju je isticao Piterson) da je Univerzitet propao zbog političke korektnosti, pritiska diverziteta, kvota, ili njena grublja formulacija “College is a scam” koja je bila Kirkova krilatica. 
Prost jezik republikanaca je u samom duhu njihove poruke mladim amerikancima da ostanu neobrazovani. Zasto? Zato sto se upravo toj demografiji obraćaju. Demografiji koja unutar već pogrešno postavljene binarne podele između (nama iz Srbije je to jasno, ljudima sa bliskog istoka još jasnije) demokrata i republikanaca, bira ljude koji su im razumljiviji.

Dakle, u okruzima sa najmanje fakultetski obrazovanih, republikanci imaju gotovo duplo više glasova i to se kako idemo ka više obrazovanim menja. Ovakvo istraživanje navodim samo u svrhe prikaza korelacije u kontekstu koriscenja jezika, a ne u pogledu apsolutnih kategorija inteligencije, znanja, i sličnih pozicija, pogotovo u smislu već navedene simulacije republikanci-demokrate izbornog sistema u Americi. O paralelama sa nekim drugim zemljama ili našom da i ne govorimo. 

Ovoj poenti upravo i govori u prilog to da i obrazovaniji amerikanci ne prestaju da se zavaravaju “inteligentinijim izborom” Bajdena, odnosno da plaču za “the coolest president” Obamom, koji je sasvim izvesno i dalje najpopularniji bivši predsednik. Izgleda da i najobrazovanijim amerikancima izmiče činjenica da je za vreme njegovog mandata Amerika unapredila svoj vojni kompleks i tehniku ratovanja, pogotovo u sferi opakog korišćenja vojnih dronova, gde je Obamina administracija imala čak 10 puta više napada od Bušove administracije (čak 563 naspram 57). U Americi izgleda, ma koliko bili obrazovani, i dalje nije bitno da li ljudski navođene granate sa bombardera sve više zamenjuju pomenuti dronovi, koji dobijaju sve veću autonomiju, već koliko je neko cool.

Piterson – simbol praznine konzervativnih ideologa

Nekome u Srbiji bi moglo da deluje naivno i bespredmetno da se uopšte raspravlja o Kirku, Gazi, o tome šta američki lideri, javne figure govore u Americi ili Izraelu, ali je više nego očigledno o kakvoj se ideološkoj borbi radi. Borbi koja je postala globalna, digitalna i munjevita. Ovo je kristalno jasno strani koja otvoreno vrši teror u Gazi. Nakon smrti Kirka, Netanjahu otvoreno i javno instruira američke influensere kako da se bore protiv i levih i desnih woke snaga (koje upoređuje sa nacistima!), savetujući ih da se “mnogo toga radi sa novcem”, kroz influensere i borbu na ratištima. On naglašava da je najvažnije bojno polje “društvene mreže”, konkretno TikTok i X, gde će Ilon Mask pomoći (Izraelu), jer je “prijatelj”. 
Za to vreme Piterson, koji je do te mere zapao u očaj, da, iako isponizavan u Jubilee debati sa mladim liberalima, iako su ga zajedničkim snagama Dokins i Aleks O’Konor devastirali (insistirajući da konačno ode do kraja u svojim apstrakcijama) i konačno, iako ga je Žižek (sa “pola gasa”) praktično uništio u “debati”, on umesto da postane rigorozniji u svojim izlaganjima, čini se, potpuno gubi standard, gde njegova poza izlazi na videlo. Sada u isto vreme tumači Jevanđelje, autorku Harija Potera, radikalnu levicu i daje savete kako uspeti u kapitalizmu.

Piterson, kao najviši ideolog unutar konzervativne ideologije samo pokazuje sa kakvim ljudima ova ideologija raspolaže. Primera radi, do koje mere je postalo belodano njegovo šarlatanstvo, govori pomenuta razmena sa Žižekom koja je dakle bila zakazana, a na koju je Piterson došao “pripremljen” tako sto je pročitao samo Komunistički Manifest (!?), inače delo koje ni u kom slučaju nije adekvatno teorijsko štivo namenjeno dubljem razumevanju postavki marksizma, već jedna pamfletska knjiga napisana za širu publiku i za svrhe drugačije od razjašnjavanja detaljnih premisa i argumenata. Ovo bilo ko ko se imalo bavi teorijom zna, a ukoliko i ne zna, a bavi se teorijom, utoliko gore po njega.

Umesto da se, kao svaki normalan i intelektualno pošten čovek, nakon ove javne sramote, povuče sa tog terena ili da makar pristupi iskrenom i poštenom izučavanju marksizma, baveći se dubinski problemima, dakle čitajći pre svega Kapital, a onda i ostale teorijske radove marksizma (a jasno je svima da se to nikada nece desiti) Piterson uzima da u jutjub videu od 15 i po minuta “kritikuje marksizam” zajedno sa izvesnim Dzejkobom Holandom, profesorom filozofije, koji je bavi Talmudom i jevrejskom tradicijom, dakle nikako teorijom marksizma.

U istom maniru, u kojem je pokojni Kirk, o kojem sam u prošlom njuzleteru pisao kao čoveku koji je postao simbol “borbe za slobodan dijalog,” bio manipulator i prosečni debater, i Piterson je na kraju dana još i gori debater jer je, ono što se od antike zove – sofista. Neko ko relativizuje, muti vodu, dakle beži od jasnih pojmova i definicija kako bi sakrio svoje neznanje. 

Prodavci magle mute vodu, upravo jer nemaju sigurno tlo, promišljenu bazu stavova u koje veruju i zbog toga mogu jako lako da služe jednoj višoj agendi, koja im to višestruko vraća (Kirk je od starta u tom programu (zato mu i nije trebao college, a Pitersona su vraćali u intelektualni život iznova i iznova). 

Ovi konzervativni prodavci magle su korisni, pogotovo u trenutnim političkim okolnostima jer je potreba za mućenjem vode sve veća usled sve očiglednijeg zločina Izreala. Muslimane je više nego ikada potrebno ne samo prikazati kao niže (Kirkovo “muslimani su glupi”) ili kao nekoga ko ja na putu Božije pravde kroz promociju Izraela kao antrpomorfizovanog prevaranta (!?).

Izrael (izraelski narod) je izabrao Bog i sa njim se upravo on non stop bori (Pitersonova religijska “interpretacija”), a kome kada Bog naredi da ubija decu to ima opravdanje (VIlijam Lejn Kregovova bolesna apologija izraelskog ubijanja dece iz biblije), dobijamo ovaj Pitersonov stav na (ne početku već) novom nastavku Izraelskog genocida nad palestinskim muškarcima, ženama, starima i decom:

Sada nas ovakve poruke ne čude mnogo, ali smo na početku obnove izraelskog genocida u Gazi  svedočili agresivnoj izraelskoj propagandi i porukama da su “muslimani životinje”, od strane, između ostalih, izraelskog ministra odbrane Joava Galanta. 

Ne samo da postoji kontinuitet ovakvog diskursa u političkom i vojnom vrhu izraela, već postoji istorijski kontinuitet dehumanizacije palestinaca kroz metaforu, kada su palestinci nazivani pacovima, svinjama, vampirima, itd. Sem jasne političke koristi ovakve retorike, diskurs dehumanizacije je gotovo identičan nacističkom diskursu upravo sprovođenom nad jevrejima pred i za vreme Holokausta.

Po istom ključu po kojem nije bespredmetno prokazivati Pitersona i Kirka, tako je i važo imenovati šta izraelsko-američki vojni savez javno normalizuje i čini jer je nakon dehumanizacije muslimanskog sveta, na redu došla i Evropa, u kojoj se dešava sve intenzivnija ksenofobija i targetiranje muslimana kroz povezivanje sa “terorizmom”. Sada se u više zemalja muslimani dovode u vezu sa Hamasom, gde se briše granica između kriminalnog i terorističkog akta.

U Nemačkoj su uhapšena tri osumnjičena člana Hamasa za navodni napad na Izraelske i jevrejske institucije u Nemačkoj. Jedan čovek je uhapšen u Kopenhagenu, koga su povezali sa Hamasom zbog sumnje da je kupio dronove za svrhe napada na mete u Danskoj. U kontekstu ovih napada je “Combating Terrorism Center” sa West Point-a napisao analizu o Hamasovoj promeni taktike sa lokalnog terena na globalni, najavljujući novi war on terror, kakav je globalni svet već video u Američkoj režiji.

Budući da sam u prethodnim redovima govorio o neokonzervativnoj političkoj i ideološkoj političkoj formaciji koja ističe anti-muslimansku propagandu u Americi ali i o ovakvim javnim dehumanizacija palestinaca u Izraelu i muslimana u Evropi, želim da pokažem gde se uklapa čudna konfiguracija tehno-feudalaca iz Silikonske Doline, koja iako naizgled drugačija, na kraju dana poseduje gotovo identične ideološko-političke ciljeve.

Prosvećeni tehno-feudalci Silikonske Doline

U prošlom njuzleteru sam se ovlaš dotakao Palantira, američke softverske firme, speicjalizovane za analizu podataka i njene povezanosti sa izraelskom vojskom. Ali šta je tačno Palantir i zbog čega je toliko važan? Za razumevanje onoga šta je Palantir, zašto postoji i (što je važnije) kakva mu je budućnost i posledice po sve nas, najvažnije je krenuti od ljudi koji su ga osnovali. 

Ko-osnivači Palantira su Piter Til i Aleks Karp, tehnološki “vizionari” silicijumske doline koji se od ostalih enterprenuara, na koje smo se od Cukerberga do Altmana za sve ove godine navikli, razlikuju zbog jedne ne zanemarljive činjenice. Naime, obojica su obrazovani u duhu humanistike, koja će, ispostaviće se biti plodna u ne samo tržišnim terminima već i u obliku ideološkog umotavanja nečega što su prethodnici teško sakrivali svojim IT, tech, prirodnjačkim jezikom.

Piter Til – Tehno-liberatarijanac sa neokonzervativnim karakteristikama

Piter Til, mnogima već poznat kao prvi investitor Fejsbuka, što je umnogome signal, budući da je Palantir po svojoj trajektoriji i logici sličan Fejbuku i njenoj istoriji. Podsetiću da je Cukerberg napravio Fejsbuk na fakultetu upravo kao način da se Univerzitet umreži i poveže. Pre komercijalne globalne upotrebe, na koju smo se već odavno navikli, Fejsbuk je svoju prvu pravu primenu imao u vojsci. Na ovom tragu, davne 2009. godine je Til rekao da će Palantir vredeti kao Fejsbuk.

Iako rođen u Nemačkoj, pomenuta Tilova teorijska pozadina potiče sa Stenforda (gde je i upoznao Karpa), na kojem je studirao filozofiju. Da je od samog starta bio zainteresovan za osnove političkih praksi (dakle, za političke ideje) dokazuje to što je tokom studija pokrenuo liberatarijanski časopis, (kao i većina savremenih preduzetnika) čitao Ejn Rand i zalagao se za ideje individualizma. 

Njegova libertarijanska baza je jasnija danas u svetlu njegove podrške stvaranju potpuno privatnih startap gradova (startup cities). Međutim, ne bez razloga i vrlo važno za ovaj tekst, Til je u svojim studentskim danima podržavao neokonzervativne politike Regana. 

Veza koju deli sa konzervativcima ima teorijsku stranu, budući da je Til 1998. godine napisao (zajedno sa Dejvidom Saksom, bivšim COO-om (Chief Operating Officer) Tilovog PayPal-a) knjigu  “The Diversity Myth” u kojoj je kritikovao liberalne i multikulturane (diversity) politike, potpuno na liniji političke borbe Pitersona i Kirka. 

Da, kako bi rekli amerikanci, stavlja “money where his mouth is” je dokazao 2016. godine kada je donirao Trampovu kampanju, 2022. godine kada je donirao 15 miliona JD Vensu, trenutnom potpredsedniku SAD tokom njegove kampanje za Senat i svojim ponovim finansiranjem republikanca.

Alex Karp – Neoklasični protivnik državne prismotre

Kao I Til dakle, Karp takođe dolazi iz društvenih nauka, sa tom razlikom što je Karp najpre obrazovan duhu kontinentalne tradicije Tilove otadžbine Nemačke, budući da je tamo doktorirao neoklasične društvene nauke, da bi prešao u Ameriku na studije filozofije i konačno prava na Stenfrodu, gde je i upoznao Tila.

Pre više od deset godina je Karp je pokazao jasnu odbojnost prema totalitarnoj vladi, rečima da se “nije prijavio da bi vlada znala kada pušim džoint ili imam aferu”. Sa druge strane, opisivao je svoju kompaniju Palantir kao kompaniju koja može da “izmisli pravila privatnosti i digitalne sigurnosti”, a da oni (Palantir) moraju da nađu mesta koja će zaštititi od vlade tako da “svi budemo jedinstveni i interesantni i, u mom slučaju, donekle devijantni ljudi kaki bismo želeli da budemo”.

Ono što je očito kod Karpa, je ono što je u osnovi liberalnog kapitalizma – želja da se zaštitimo od državnog totalitarizma (prismotre, nasilja, alokacije resursa, itd) čemu ćemo suprotstaviti (devijantnu) slobodu u kojoj nas država ne može naći jer nema te informacije i postavlja se pitanje ko u takvoj “utopiji” ima sve informacije?

Palantir

Šta je dakle Palantir? 

Najpre, u pitanju je softverska kompanija koja se bavi analizom podataka. Njeni klijenti su komercijalni klijenti ali i državne agencije kao što su NSA (National Security Agency), FBI i CIA koja je i bila rani investitor Palantira kroz svoju venture kapital kompaniju In-Q-Tel. Među savetnike Palantira spadaju Kondoliza Rajs, bivši direktor CIA Džordž Tenet koji je izjavio da bi voleo da je imao “alat kao što je Palantir pre 11. septembra”. General Petreus, još jedan bivši visoko rangirani CIA službenik je opisao Palantir kao “bolju mišolovku kada je trebala takva”.

Samo ime Palantir potiče iz Gospodara prstenova, označavajući magično kamenje ili orbove uz pomoć kojih je moguće gledati u budućnost i prošlost, kao i videti nešto što se događa daleko. Til je osnovao nekoliko firmi koje je imenovao pojmovima iz Tolkinovog univerzuma (Valar Ventures, Mithril Capital, Lembas LLC, Rivendell LLC i Arda Capital). Ova Tilova fascinacija Tolkinovim delima, ne predstavlja samo objašnjenje za ime Palantir, već i gde se u svetu Srednje zemlje sam Til svrstava.

Veza Palantira sa neokonzervativcima – borba protiv terorizma i antimigracija

Budući da, kao što sam već istakao, Palantir aktivno sarađuje sa Američkim agencijama, ne treba da iznenadi da upravo jedna takva institucija koristi usluge Palantira kako bi vršila (potpuno u duhu war on terror 2.0 agende) kontrolu unutar svoje zamlje. U aprilu ove godine je Palantir potpisao ugovor vredan 30 miliona dolara sa US imigracionim i carinama (Immigration and Customs Enforcement) kako bi napravili platformu (ImmigrationOS”) za nadgledanje, praćenje i uklanjanje imigranata bez dokumenata. 

Kao i pomenuti Fejsbuk (koji je koristio podatke od čak 50 miliona američkih fejsbuk profila tokom skandala sa Kembridž Analitikom (političkom pretečom Palantira), koja je tokom Trampove kampanje targetirala glasače (ovo bi se moglo nazvati apgrejdom, sa početka analizirane, tradicionalne konzervativne metode prostog jezika) Cukerberg već bio ispitivan pred Kongresom), Palantir (kao i njegove sestrinske aplikacije za nadgledanje, analizu podataka, itd) najpre trenira svoje kapacitete nad domaćim stanovništvom (kroz navodni program sigurnosti) kako bi istraniran mogao da bude primenjen na globalni svet (one od kojih je štitio te iste amerikance).

Palantir i Izrael

Nakon komercijalnih klijenata i američkih agencija, daleko najozbiljnija primena Palantirove tehnologije je u vojne svrhe. Ovde se pre svega radi o saradnji koju su čelnici Palantira napravili sa kompanijom Shield AI. Naime, Shield-ova tehnologija Hivemind, u sadejstvu sa Palantirom, omogućava autonomno detektovanje i delanje dronova i sličnih vojnih entiteta bez ljudske kontrole. 

Kada znamo da je u pitanju najsavremenija analiza ogromnog broja podataka (od strane Palantira) koja je na raspolaganju autonomnim (američkim i izraelskim) vojnim dronovima, ne treba da nas čudi da je već 2020. godine upravo dron usmrtio jednog od najvažnijih ljudi (ne bez razloga) iranskog vojnog vrha, generala Sulejmanija.

Jedanaesti septembar 2001. godine je u zvaničnoj verziji predstavljao napad Al Kaide, organizacije koja je dve decenije predstavljala simbol zapadnog protivnika u već pomenutoj američkoj borbi protiv terora, koja će utabati put današnjem, sa jedne strane etiketiranju pojedinaca i grupa kao terorističkih (“svi muslimani su povezani sa Hamasom”) i sa druge strane njihovom zatvaranju, deportovanju i konačno eliminaciji, budući da, smatram, upravo ove snage stoje na putu zapadnoj hegemoniji zbog specifičnosti trenutnih globalnih ideologija (o čemu će biti jasnije na kraju teksta).

Nakon 11. septembra 2001. godine, Netanjahu je rekao da je “ovo” dobro za Izrael. Rekao je:“„Imamo koristi od jedne stvari, a to je napad na Kule bliznakinje i Pentagon, i američka borba u Iraku.“ Samo mesec dana nakon tog napada, SAD je usvojila čuveni Patriotski čin čija je svrha bila “odvraćanje i kažnjavanje terorističkih akata u Sjedinjenim Državama i širom sveta, poboljšanje istražnih alata za sprovođenje zakona..” Zanimljivo je da u svojoj knjizi The Finish, opisujući ubistvo Osame bin Ladena, Mark Bouden navodi kako je upravo Palantirov softver zaslužio ime “Killer app”.

U sličnom maniru kao i tada, nakon skorašnjeg ubistva Čarli Kirka, Netanjahu je odmah imao obraćanje u kojem je tvrdio da Izrael ne stoji iza ubistva Čarli Kirka. Zato je i jasno šta simbolički predstavlja Kirk, odnosno njegova smrt za Izael, kao uostalom i za američke konzervativce i liberale kojima je crvena linija da se šalimo na njegov račun (čak i one koji kritikuju američku politiku, Palantir kroz humor).

Obnova neoliberalizma kao odgovor na društvenu krizu

Iz napisanog je vidno da su TIl, Karp i slična grupa ljudi (poput tehno pragmatika kao što su Cukerberg, Altman, itd), kroz svoju poziciju posedovanja kapitala i tehnologije, a shodno politikama i ideologiji koju proklamuju boreći se za što manju regulaciju države i sve više privatnih servisa (do samih gradova-država) ništa drugo nego novi talas povratka neoliberalizma na velika vrata, pokreta koji je postao prominentan 80ih godina prošlog veka, u kojem je povećana deregulacija i privazacija obećavala izlaz iz ekonomske krize, o čemu sam nešto detaljnije pisao ovde.

Vrsta neoliberalnog povratka kojoj svedočimo se dešava kroz sličan sličan mehanizam projektovane društvene krize kakva je bila 11. septembra, kada se kroz borbu protiv terora (i potragu famoznog “oružja za masovno uništenje”) razorio bliski istok. 

Sem sličnih aktera kao iz 80ih (privatnog kapitala i neokonzervativne vlade) neoliberalni povratak se razlikuje u tome što kapital ovoga puta poseduje teorijsku pozadinu sa čitavim spektrom propratnih ideologija poput klasične religijske doktrine (Piterson), savremene religijske interpretacije (Til) ali i okultnim verovanjima kod pojedinih aktera. 

Autoritarni tehno-fašizam sa okultnim karakteristikama

Jedan trag koji vodi do okultnih verovanja počinje sa Tilovim finansiranjem privatnih startap gradova i ulaganjem u izvesni “ekosistem za izgradnju privatnih gradova” po imenu Praxis. Čovek iza ove kompanije, Drajden Braun je neko koga su opisivali bivši zaposleni kao čoveka zainteresovanog za “fašističke autore i okultizam”, koji promoviše rasističku knjigu u kojoj tvrdi da su crnci intelektualno inferiorni u odnosu na belce. 

Postoji velika ironija u imenima koje ovi ljudi koriste, jer poput Palantira (koji otkriva stranu zla) vrlo je ironično da se navedeni “privatni ekosistem” nazove Praxisom (terminom koji je označavao samokritični teorijski pravac marksizma, dakle, ideologije kritike privatnog vlasništva sa fokusom na praksu, dok se ovaj “neoliberalni Praxis” reklamira kao prva digitalna nacija i raj za slobodno tržište oslobođeno državne regulacije).

Ukoliko se uđe dublje u zečiju rupu imena, događaja koji organizuju i pričama koje kruže, ova grupa tehno preduzimača iz Silicijumske doline deluje kao slična grupacija onoj koja se vrtela oko Sema Benkmena, bivšeg CEO-a FTX-a, kompanije koja se bavila investicijama i razmenom kripta, koji je pre samo godinu i po dana osuđen na 25 godina zatvora zbog jedne od najvećih prevara u kripto svetu.

Bizarnost ove ekipe je još jasnija kada se oslušne šta o njoj govore sami američki analitičari, kao što je Džej Stenli, koji o Palantirovom softveru govori, kao gotovo portalu koji će ostvariti “najgori totalitarni košmar prateći aktivnosti nevinih amerikanaca na masovnoj skali”. Navedena Tilova opsednustost biblijom se tiče njegove nove prakse da u sred San Franciska održava svoje četvorodelno predavanje o Antihristu, i spekuliše o tome ko ili šta sve bi moglo da bude kandidat za Antihrista. 

Til, opremljen formalnim filozofskim treningom i fiksiran na eshatologiju, u srcu američkog tech centra, govori da je “sledeći mogući Antihrist možda upravo Greta Tunberg” ili da je “Armagedon blizu” ili “fokusiraću se na antihrista koji je zli kralj ili tiran ili anti-mesija koji se pojavljuje u poslednjim vremenima” ili da će “Antihrist uzeti formu globalne vlade koja će obećati regulisanje ovih [AI] tehnologija” ili da bi “SAD mogle da budu kandidat za Antihrista ukoliko bi se ostvarila vizija [Frenklin D Ruzveltova] vizija o new deal-u” ili da će “totalitarni autoritarni režimbiti dolazak modernog Antihrista”.

Da li je čovek, koji na pitanje “da li bi preferirao da opstane ljudska rasa”, nakon ogromne pauze odgovario da nije siguran da bi napokon uz mnogo ograda rekao “da”, neko ko u hrišćanskom duhu želi da se bori protiv Antihrista? 

O tome koliko ova grupa ljudi, ispod površine, zapravo zastupa najgore anticivilizacijske ideje, izdvajam i sličnu izjavu koju je 2015. godine dao Sem Altman (Open AI), kada je rekao da ce “AI verovatno dovesti do kraja sveta ali ce u međuvremenu biti nekih dobrih kompanija”.

Sem zapravo malo ili nikakve brige o opstanku čovečanstva, ova grupa ljudi ima u svojoj suštini jednu izrazito kolonijalnu i rasističku ideologiju. Pomenuti CEO Praxisa Braun, prema svedočenju jednog drugog bivšeg zaposlenog u toj firmi, veruje da je “monarhija superiornija od demokratije”, dok njegov drugi bivši kolega navodi da je Braunov svetonazor i idealna vlada “autoritarni fašizam bez religije, ostvaren kroz isključivu kontrolu državne partije”.

O tome zašto se iza (na površini liberalnih dušebrižnika) liberatarijanskih tehno-feudalaca krije skup najgorih ideologija, šta je iza Tilove tehno-eshatologije, zašto je najveći strah zapada totalitarizam i fundamentalizam i šta je suština razlike između ideologija istoka i zapada, će biti više reči u sledećem njuzleteru.

Ako želiš da čitaš analize poput ovih ili da podržiš moj rad, postani Član Zalogaji Patreona