Iako se u poslednjih nekoliko godina svest o kockanju, posebno u Srbiji podigla na viši nivo, u ovom tekstu želim da ukažem na razloge zbog kojih smatram da je kocka najveći problem u Srbiji o kojem se dovoljno ne govori, analizirajući dubinu problema sa kojim se suočava naše društvo. 

Egzatne brojke ljudi koji se kockaju, koji imaju zavisnost od kocke, odnosno koji se leče od kocke u bolnicama u Srbiji nije dostupan i varira u medijima.

Ipak, dovoljno je da imamo zdrav razum i da zaključimo da budući da je Srbija druga u Evropi po broju kladionica po glavi stanovnika (jedina država sa više kladionica po glavi stanovnika od Srbije je Bosna i Hercegovina, a imamo tri puta više kladionica po glavi stanovnika nego u Italiji, pet puta više nego u Velikoj Britaniji, šest puta više nego u Španiji, itd), sigurno je pretpostaviti da smo u vrhu po broju kockara, odnosno da smo verovatno zemlja sa skoro najviše zavisnih ljudi od kocke u Evropi. 

Broj legalnih kladionica u Srbiji je oko 2800, a postoji mišljenje da ih ima još toliko nelegalnih. Dakle, u Srbiji po nekim procenama ima skoro šest hiljada kladionica! Iako je prema zakonu o igrama na sreću u Srbiji zabranjeno učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću, u našoj zemlji maloletnici ne samo da su zavisnici, nego je, smatram, celokupna industrija igara na sreću okrenuta, ne slučajno, ka maloletnicima kao svojoj glavnoj ciljnoj grupi, sa tendencijom da u budućnosti već užasne procene o količini kockanja u Srbiji postanu daleko gore. 

Pandorina kutija dečijeg kockanja u Srbiji

Prema različitim istraživanjima, deca, maloletnici i mladi su u grupi u kojoj je izraženo kockanje, odnosno problemi povezani sa kockanjem. Jedno istraživanje Centra za razvoj građanskog društva “Protekta” pokazalo je da se 59 odsto mladića i 34 odsto devojaka, starosti od 15 do 18 godina, oprobalo u kocki ili se i dalje kocka. U ovom istraživanju, čak 77 odsto odsto ispitanika je reklo da poznaje nekog vršnjaka koji se redovno kocka.

Prema anketama koje navodi RTS, porast zavisnika od kockanja se ogleda u činjenici da se  do samo pre desetak godina na lečenje zavisnosti od kockanja javljalo 3 do 5 osoba godišnje, a da ih je sada tolikodnevno. Oni navode da je istraživanje pokazalo da je među ispitanicima koji već imaju problem sa kockanjem najviše sedamnaestogodišnjaka, dakle maloletnika.

Prema drugom istraživanju u okviru projekta “Krokodili dolaze”, čiji rezultati ostavljaju bez teksta, najmlađi zavisnik od kocke u Beogradu ima 8 godina, dok je prosečna starost zavisnika 15 godina, a životni vek zavisnika traje oko 10 godina. 

Rezultati ovih istraživanja pokazuju da su maloletnici, inače grupa za koju možemo pretpostaviti da zbog manjka iskustva i znanja ima najmanje svesti o stvarnim rizicima i opasnostima od onoga što im se predstavlja kao “bezazlena igra”, dakle kockanja, već u procesu normalizovanja kocke, što otvara vrata budućim patološkim oblicima kockanja sa većim i ozbiljnijim ulozima.

Zašto se normalizuje kocka kod maloletnika u Srbiji? Primer Nestle-a u Japanu.

Uzmemo li kontekst Srbije kao kockarskog raja (shodno navedenom broju kladionica po glavi stanovnika u Evropi ali i porastu promocije onlajn klađenja o kojem će biti reč), može se pretpostaviti da je u pitanju jedna šira kampanja u kojoj se budući potrošači, odnosno budući kockari stvaraju.

Kome je poznat efekat dugogodišnjih kampanja, verovatno je upoznat sa kampanjom Nestle-a u Japanu iz 1970ih, kada su čelnici kompanije Nestle hteli da prošire tržište za svoju nes kafu na Japan. Nakon istraživanja japanskog tržišta, brzo su shvatili da postoji kulturološki problem, budući da u kulturi Japana nije bilo ritualnog kafenisanja, kao na zapadu, budući da je monopol držao čaj kao kulturni ekvivalent kafi.

Čelnici Nestle-a, suočeni sa ovom preprekom, su se odlučili na dugotrajnu strategiju, u kojoj će umesto momentalnog izlaska na tržište sa ponudom svoje kafe japanskim potrošačima, čitavu deceniju navikavati japansku decu na ukus svoje kafe, stavljajući ukus Nestle nes kafe u slatkiše za decu. Rezultat ove kampanje je da su nakon deset godina dobili armiju potrošača koja je razvila ukus Nestle nes kafe i koja je zbog toga bila spremna da promeni navike i kulturni kod Japana u pogledu svog ritualnog pića i lagano napravi tranziciju od čaja ka (nes) kafi.

Odnos kockanja u maloletništvu i kasnije patološke zavisnosti od kocke

Kockanje se najčešće definiše kao “svesni i namerni napor da se vredne stvari, obično ali ne i isključivo valute, ulože u to kako će se neki događaj odvijati”. Kao zavisnost, kockanje ima nekoliko modaliteta (kompulsivno, problematično, itd), ali u ovom kontekstu govorimo o patološkom kockanju, koje je prema američkoj psihijatrijskoj asocijaciji definisano kao “poremećaj kontrole impulsa koji je hronična i progresivna mentalna bolest”. Dakle, patološki zavisnik od kocke, se u prihijatrijskoj praksi smatra mentalno obolelom osobom.

Postoji gomila naučnih radova koji ukazuju da su mlađe generacije (kao ne-odrasli) u većem riziku od samog započinjanja kockanja do razvijanja nekog od navedenih modaliteta zavisnosti kockanja.

Jedno istraživanje pokazuje da generalno, mlađe generacije imaju veću uslovnu verovatnoću da počnu sa kockanjem. Prema drugom istraživanju, zastupljenost patološkog kockanja je posebno visoka među mladima u poređenju sa odraslima. Prema ovom i ovom istraživanju, stope problematičnog kockanja su do pet puta veće među mladima nego kod odraslih. Prema ovom i ovom istraživanju, većina odraslih sa problematičnim kockarskim ponašanjem počinje da se kocka pre odraslog doba.

Dakle, budući da su mladi, odnosno maloletnici već u najvećem riziku od kockanja i razvijanja nekog modaliteta zavisnosti od kocke, treba uzeti u obzir da upravo takvi stupaju i obitavaju u društvu u kojem se ove tendencije mogu suzbijati ili, kao što je to nažalost slučaj u Srbiji, itekako stimulišu.

Maloletnici u Srbiji nemaju šanse protiv obilja kocke

Mladi, kao već kao grupa u najvećem riziku od razvijanja neke od patologija kockarnica, su u Srbiji suočeni, najpre u fizičkom prostoru sa, dakle, ogromnim brojem kladionica, a u digitalnom prostoru sa pregršt online kazina koje sada reklamiraju gotovo svi kontent kreatori/influenseri, (počevši od Bogdana Ilića – baka praseta, koji su tu decu i sami (poput navedenih čelnika Nestle-a u Japanu) godinama navikavali na svoj sadržaj kako bi ih sada suptilno “navlačili” na kockanje). 

Zbog ovakvih okolnosti, plašim se da mladima odnosno maloletnicima preti mnogo gori scenario od japanskog scenarija sa kafom, jer je i glavni problem sa kockom u tome što to nije samo još jedna zavisnost, budući da se zavisnost od kocke radikalno razlikuje od bilo koječulne zavisnosti, kao što je na primer alkoholizam. Kockanje je, za razliku od uživanja u nes kafi, odnosno konzumiranju bilo kog pića ili hrane, čulnog užitka, čist psihološki užitak.

Kockanje proizvodi mnogobrojne i neverovatno visoke dopaminske skokove u izuzetno kratkim vremenskim intervalima, a budući da nije vezana za zadovoljenje bilo koje fizičke potrebe, njene dopaminske nagrade su u principu beskonačne (jer nema telesnog zasićenja). Sa druge strane, sve većim ubrzanjem igara na sreću (pogotovo onlajn), moguće je za kratko vreme potrošiti ogromne svote novca, a da subjekt i ne oseti premor ili zasićenje.

Patološko kockanje je, u odnosnu na heroinsku zavisnost odnosno alkoholizam, još radikalnije porodični, odnosno društveni problem, budući da kockari gube kuće, zadužuju se, pozajmljuju pare praveći ogromne dugove, uvlačeći svoje prijatelje i porodicu u vraćanje zbog čega često uništavaju materijalno stanje svojih bližnjih.  

Dok je kocka najopasnija zavisnost za zavisnike, istovremeno je izvor neverovatnih zarada za one kojima je omogućeno da se kockom bave (da je organizuju i od ulaganja direktno profitiraju, dakle kladionice i kockarnice), odnosno sve one koji kocku promovišu (kroz reklamiranje zbog čega dobijaju procenat od svakog igrača koji se registruju preko njega) u Srbiji.

Postavlja se pitanje, budući da se u poslednje vreme podigla svest o kockanju, do koje mere je to prisutno i koliko ozbiljno se argumentuje, odnosno bori protiv kockanja u Srbiji. Dakle kakav je društveni, odnosno politički otpor ovako navedenim problemima sa kockanjem u Srbiji?

Borba u Srbiji protiv kocke

Po sličnoj logici promocije kocke maloletnicima, kockarska klima u Srbiji dodaje još jedan nivo ekonomske devastacije prerušene kao laka zabava (što je i domimatna percepcija kocke kod maloletnika), budući da je Srbija među najsiromašnijim državama u Evropi (o čemu ću pisati poseban tekst). 

Odgovori na sve agresivnije kampanje kockanja mladima, možemo videti najpre u nevladinom sektoru u radu neformalnih organizacija, kao što su Preobraženje, pomenuta organizacija Krokodili dolaze i Proteksta. Navedene organizacije se bave prevencijom i pružanjem pomoći mladima i osobama koje imaju problem sa kockanjem.

Ozbiljniji otpor predstavlja teren politike, pa se i od političkih organizacija prirodno očekuje da imaju ideju koja prevazilazi samo prevenciju odnosno samo pružanje pomoći, odnosno koja se ne bavi samo posledicama, nego i uzrocima. Dakle, koja se zalaže za suzbijanje kocke.

Zvanična opozicija, a tu najpre mislim na SSP, odnosno Đilasovu organizaciju, se najpre fokusirala na poštovanje postojećeg zakona, odnosno zahteva da se koriguje udaljenost kladionica od škola. Još 2022. godine je zvanična opozicija tražila da vlast pošalje zahtev svim školama kako bi se dobio spisak kladionica koje su suprotno zakonu bliže školama nego što je predviđeno (prema zakonu o igrama na sreću, udaljenost ne može biti manja od 200 metara”). Tada je Đilas takođe zahtevao da se poštuje zakon o zabrani klađenja maloletnicima, odnosno da kladionice ne stavljaju r​​eklame “na terene čiju izgradnju pomažu.”

Radikalniji oblik borbe je predstavljao predlog SSP-a da se oporezuje dobitak u kladionicama i kockarnicama, koji su podneli prošle godine, a koji je vladajuća većina odbila. Na ovom tragu su i predlozi Zeleno levog fronta, koji se zalažu za oporezivanja dobiti priređivača igara na sreću sa 50 odsto, za potpunu zabranu reklamiranja kladionica, ali se ne zalažu za zabranu igara na sreću, jer se, kako tvrde, se svaka zabrana pokazala kontraproduktivnom.

Sem “estetskih” zahteva, da se poštuje zakon, udaljenost kladionica od škola, poveća kontrola, odnosno realnijih zahteva da se ozbiljno oporezuje klađenje i zabrani reklamiranje istog, zvanična opozicija kao da ne razume širinu problema (stvaranje armije budućih kockara) i ne sme da se do kraja suprotstavi. Budući da su ovo najradikalniji otpori kockanju u Srbiji, postavlja se pitanje, da li je to sve što se može uraditi? Odnosno, da li je zabrana kockanja zaista uvek kontraproduktivna?

Kocka i svet

Iako je kockanje u svetu čini toliko prisutnim i normalizovanim, zaista su retke zemlje gde je ono zaista neregulisano. Sa druge strane, uprkos nepopularnošću radikalne mere zabrane, u poprilično velikom broju zemalja je kockanje zabranjeno. Konačno, dozvoljeno, odnosno regulisano kockanje je uglavnom stvar Evropskog kontinenta, odnosno Amerike.

Zemlje koje zabranjuju kockanje to najčešće čine ili zbog svoje eksplicitno antikapitalističke ideologije ili zbog državno institucionalizovane vere. To su, sa jedne strane, zemlje koje sa oblicima socijalističke ideologije, kao što su Kina, Kuba i Severna Koreja. Sa druge strane, to su muslimanske zemlje u kojima je zbog striktnog poštovanja Islama (po kojem je kockanje ozbiljan greh) kockanje ilegalno (Iran, Saudijska Arabija, Katar, Alžir, Ujedinjeni Arapski Emirati, itd). 

Primera radi, Fidel Kastro je nakon svog dolaska na vlast u Kubi zatvorio kazine, donevši zakon (Ley 86, donesen 1959. godine) kojim se zabranjuje kockanje u zemlji. Ovaj zakon je i danas na snazi u Kubi. Takođe, u Iranu, budući da je ova zemlja Islamska teokratija, a Islam kao religija zabranjuje kockanje, efektivno su sve takve aktivnosti prema zakonu Islamske republike Irana zabranjene u toj zemlji.

Ostaje da se istraži kakvi su svi efekti ovih zabrana, odnosno do koje mere je prisutno ilegalno kockanje na crnom tržištu. Ipak, smatram da je ova politika progresivna, pogotovo kada se ima u vidu ciljna grupa, dakle maloletnici i deca, kojima se najagresivnije kockanje promoviše, odnosno koji su u najvećem riziku od kockanja i povezanih patologija u kasnijem životu.

Ekonomija klađenja u Srbiji

Ne postoje podaci za poslovanje kladionica u prošloj godini, ali je pouzdan indikator poslovanja sektora igara na sreću prihod koji je ostvarila država Srbija kroz porez, odnosno naknade za igre na sreću u 2025. godini.

Ukupne naknade, prema podacima ministarstva finansija republike Srbije, odnosno količina novca koje su svi priređivači (fizičke i onlajn kockarnice, kazina, automati, lutrija, itd) uplatili kao naknadu državi je oko 28 milijardi dinara, odnosno oko 240 miliona evra. O kojoj cifri se radi najbolje govori to što je u pitanju rast od +34,7 % u odnosu na tek prethodnu 2024. godinu, kada su naknade iznosile tek oko 20 milijardi i 800 miliona dinara, odnosno oko 178 miliona evra. 

Na sajtu ministarstva se može jasno videti da je država od kockanja, za samo 8 godina, dakle od 2018. godine do danas, povećala dobitak od nameta za 20 milijardi dinara. Prema profitima nekih od najvećih kladionica u Srbiji iz prošle i pretprošle godine, može se takođe videti sa jedne strane rast, a sa druge strane tačna količina novca koju zarađuju kladionice:

Ukoliko iz ovih brojki nije jasno, samo jedan podatak je sve što treba da nam kaže o odnosu zarade koja ostaje kladionicama nasuprot prošlim, trenutnim, a po svemu sudeći i potencijalnim budućim stopama poreza: Mozzart kladionica nije samo najprofitabilnija kladionica u Srbiji, to je najprofitabilnija domaća firma u Srbiji 2024. godine.

Dve stvari treba da imamo na umu. Prva je da je kompaniju Mozzart osnovao Dejan Čakajac, 2001. godine, inače jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Direktor Mozzart-a Milan Dimitrić je gostujući u podkastu Biznis priče objasnio da je Mozzart izdominirao na tržištu igara na sreću preko tehnoloških inovacija. Druga je da je, slično Čakajcu, na globalnom tržištu, profit bio zagarantovan ljudima koji su uspešno inovirali na tržištu, odnosno organizovali klađenje kombinujući digitalne inovacije kao što su streaming i kripto valute.

Pre navedene paralele, pogledajmo kakav je odnos države prema klađenju, odnosno na koji način naša država kontroliše ili stimuliše samo klađenje i one koji ga organizuju, odnosno promovišu.

Odnos države Srbije prema klađenju

Iako vlast govori o ograničavanju reklamiranja klađenja, ne preduzima se ništa po tom pitanju. Izmenom zakona o igrama na sreću iz novembra 2024. godine su samo kontrole postojećih lokala postale strožije (provera identiteta igrača, strožije kazne za nepravilnosti, itd), odnosno poštovanje samog zakona. Ipak, uprkos ovim izmenama, kao što mejnstrim opozicija ponavlja, ni taj strožiji zakon o igrama na sreću o udaljenosti kladionica od škola, odnosno izmešu dve kladionice se masovno ne poštuje. 

Vlast, po svemu sudeći, nema razlog da se bori protiv kladionica, kada se uzmu u obzir količine novca koje dolaze u budžet, a po svemu sudeći i novac koji se daje lobiranjem da bi se ova kockarska sloboda nastavila. Ipak, budući da je štetnost promocije i mogućnosti klađenja u zemlji dostigla očigledne razmere, vlast je odabrala neku vrstu pranja reputacije kladionica, kroz promociju i usku saradnju sa kladionicama, kroz između ostalog potpisivanje protokola o saradnji sa Mozart kladionicom, koje je Ministarstvo zdravlja potpisalo 25. februara 2023. godine.

Bolno je očigledna ironija, budući da je ovim sporazumom, kako se navodi “predviđena zajednička realizacija društveno odgovornih aktivnosti u cilju promocije zdravijeg načina života i poboljšanja uslova rada zdravstvenih ustanova širom Srbije.” Pri potpisivanju ovog sporazuma, tadašnja ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić izjavljuje “Mozzart je već dugi niz godina podrška zdravstvu” 

Firme koje apsolutno najviše odgovornosti (i profita) imaju od organizovanja igara koje proizvode trenutne i buduće mentalne bolesnike, dakle patološke zavisnike od kockanja, država naziva društveno korisnim radnicima koji poboljšavaju zdravstvo u Srbiji. Profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić pravilno rezonuje kada kaže da je u Srbiji “zabranjeno reklamiranje duvana i alkohola jačeg od 20 promila, ili lekova na recept”, pitajući se “zašto onda nema zabrane oglašavanja kocke koja izaziva bolest zavisnosti?”

Nastanak casino streaming-a u svetu

Poput Čakajca, koji je inovirao na polju IT primene u igrama na sreću, dva imena su ključna za sintezu koja se desila kada su u pitanju streaming i klađenje, kao i za razumevanje odakle kockanje u stream-u i u Srbiji. U pitanju su milijarderi iz Australije, Ed Krejven (Edward Craven) i Bižan Tajrani (Bijan Tehrani), su-osnivači Stake-a, najvećeg kripto onlajn kazina na svetu.

Upoznali su se igrajući RuneScape, online fantasy RPG, gde su unutar igrice, u jednakim “1 na 1” borbama između igrača, organizovali sopstveno klađenje, uzimajući novac od igrača koji su hteli da se klade na ishod ovih borbi. Međutim, nakon što su razotkriveni, obojica su izbačeni iz igrice. 

Nakon ovoga su osnovali svoj prvi biznis Primedice, užasno jednostavnu igricu gde su igrači ulažući kripto mogli da se klade na ishod broja od 1 do 100. 2016. godine su osnovali Easygo i lansirali navedeni Stake (sada samo jedan od nekoliko svojih brendova). 

Na Stake-u su krenuli između ostalog sa slot igrama i kripto plaćanjem, gde su zbog manjka regulacije na tržištu (jer su ga tek stvarali) smanjili svoje troškove nudeći igračima bolje kvote zbog čega je popularnost narasla. Posledica ovog uspeha je bila proširenje marketinga na polje gde se okupljaju osobe koje su sklonije riziku (mladi!), vrbujući kontent kreatore kao promotere kripto kazina. 

U početku, određeni kreatori su dobijali i do milion dolara mesečno da se klade uživo na stream-u na platformi Twitch. Tako je krenula promocija kocke preko kontent kreatora globalno. Njih dvojica su su-osnivači Kick-a, platforme koja je imala fokus na casino gambling kontent kreatore, a na koji su prešli gotovo svi kontent kreatori koji u svom sadržaju promovišu kocku, dakle i Bogdan Ilić baka prase, a za njim i ostali veći jutjuberi i strimeri u Srbiji.

Vučić i Baka prase – prirodna koalicija

Prateći opisanu trajektoriju, Bogdan Ilić, iako se ranije nije ni kladio, počinje u svojim strimovima da promoviše kocku kroz višesatno kockanje. Zbog ovoga je banovan i oteran sa Jutjuba, prebacivši se pre, sada oko mesec dana, na Kick. Budući da je još ranije dovodio razne upitne i psihički nestabilne osobe u svoj live stream kako bi ih ismevao prokazujući ih kao čudne, niskog morala, sposobnosti, itd, u svojoj tranziciji na Kick, baka je spojio “2 i 2”. 

U svom prvom strimu je organizovao boks mečeve takvih subjekata na koje su ljudi mogli da se klade (stvorivši BFC – baka figthing championship i sajt za klađenje) čime je dostigao najviše gledalaca (600 hiljada) u periodu (Peak Viewers) na globalnom nivou na platformi Kick. 

Gostujući u telcastu kod Minje, je delovao kao bivši predsednik Koka Kole za Evropu (sadašnji CEO) Džejms Kvinsi, koji je u intervju-u na optužbe o šokantnoj količini šećera u koka koli govorio da su transparentni po pitanju količina šećera, da ljudi imaju izbor. Slično Džejmsu, Bogdan Ilić na pitanje o kockanju daje, ne slučajno, argumente, kolokvijalno rečeno “za malu decu” jer, ne samo loši argumenti, oni i jesu pre svega upućeni deci koja su, kako i sam priznaje, dominantna publika koja gleda njegov sadržaj.

Argumenti koje Bogdan daje su da je svestan da je kocka loša, zbog čega i govori “nemojte da se kockate”, istovremeno se skoro svako veče kockajući satima, ponavljajući da preko njega svaki gledalac može dobiti link sa besplatnim spinovima. Da nije prvi i jedini koji reklamira kocku. Da to radi jer dobija 250 hiljada evra mesečno, gde pita “ko bi ostao ravnodušan”? Da je njegov sadržaj za decu jer ga igrom slučaja prate maloletni ljudi.

Nije čudna slaba argumentacija, budući da za ovakvo ponašanje i nema odbrane. Bogdan je samo najuspešniji od armije kontent kreatora koji u svojoj želji za hajpom, posežu za nekritičkim preuzimanjem zapadnih termina (“W”, “L”, “storytime”, itd), odnosno zapadnih trendova od kojih je casino gambling samo poslednji u nizu. Kroz nekritičko preuzimanje ovih zapadnih praksi se reprodukuje zapadna ideologija o kojoj se tek ne govori, odnosno čije ćemo pune posledice nesumnjivo tek osetiti u godinama koje dolaze.

***

Pišući ovaj tekst, pitao sam se kakav zaključak može da se napiše, kada je, možda i bez ovog teksta stvar sa kockanjem u Srbiji sve jasnija. Prema mom shvatanju, kao što sam pokazao u tekstu, budući da je industrija igara na sreću okrenuta, ne slučajno, ka maloletnicima kao svojoj glavnoj ciljnoj grupi, a da je casino streaming najnovija inovacija u projektu zvanom otimanje narodnih para, pojavljivanje bake praseta u live stream-u sa Vučićem predstavlja neku potencijalnu novu saradnju države, kockarskog lobija i novih medija.

Baka prase, ali i svi veći jutjuberi (koji su takođe u promociji kocke), sa svojom dugogodišnjom publikom maloletnih i mladih (koja im veruje!), predstavljaju agresivniji nastavak promocije klađenja u industriji igara na sreću, ali i širu kampanju u kojoj se budući potrošači, odnosno budući kockari stvaraju, sa pratećim patologijama zavisnosti, uništenim porodicama i životima.

Ali svi oni imaju izbor?

Ako želiš da čitaš analize poput ovih ili da podržiš moj rad, postani član Zalogaji Patreona