Ti doživljavaš nervni slom na poslu, ja odlučujem da pišem o tome. 

Pisati tekstove, pogotovo u savremenim uslovima ChatGPT-a, dominacije video formata i generalno kurcobolje prema bilo čemu dužem od prosto proširene misli današnjeg TikTok konzumenta, je za veliki broj ljudi, verovatno ali i definitivno besmislena aktivnost. Gde je račun u svemu ovome, pita se svako racionalan danas, pa i ti koji si se obreo na stranicama ovog, u Hristu rođenog bloga. Ti sa kojim želim najpre i na koncu da artikulišem, između ostalog, nekakvu alternativnu misao tom produktivnom, kalkulantskom, a nadasve racionalnom načinu odlučivanja i sagledavanja sveta.  

Ipak i uprkos (možda u inat?) tom (racionalnom) besmislu, Zalogaji će krenuti i literarno da peglaju po astralnom svetu korpo psihoze, odnosno da burgijaju po napuštenim avenijama biznis terora koji stoji iza mimova. Tekstualni Zalogaji čine isti potez čačkanja po drugoj strani poslovnog sveta kao i njihova mim preteča, koja se, opet u sveopštoj histeriji obznanjivala kao jedna krajnje besmislena, neisplativa i psihotična praksa. 

Ovaj uvodni tekst treba dakle da te upozna sa pričom, koja je zaista lagana, da ti približi poslanicu optimizovanim radnicima i da baci svetlo sa kancelarijske lampe na tematski horizont koji će, vođen mudrošću Arhanđela Mihaila, sam blog dalje da otvara.

Dva vuka – zalogaji mimovanja i zalogaji blogovanja?

Ko je pratio instagram stranicu Zalogaji Uspijeha od početka, a evo ima malo jače od dve godine od prvih mimova (okačeni 1. avgusta 2021. godine), koja je nastala kao interna fora dvojice drugara (u međuvremenu sam nastavio sam priču) zna da je u Zalogajima od nastajanja do sada bilo svega samo ne i priče o uspehu (iako je sama činjenica da se oko Zalogaja okupila zajednica koja zaista vrlo dobro razume o čemu je reč i dala svoj ako ne jednak onda bar vrlo važan doprinos i za ovaj novi korak u vidu bloga, za mene popriličan uspeh). 

O uspehu, naravno, tom finansijskom, karijernom, tržišnom, personalnom, Linkedinskom.. je već dovoljno pisano, snimano i (BIZNIS) pričano, a tek će (!) jer smo sa svih strana zatrpani preduzetničkim hajpom, biznis podkastima, marketing guruima, dropshipping magovima, kripto ekspertima, Istočnim, Severnim i Zapadnim Pavlovićima. To je naprosto dominantni način na koji danas razumevamo gotovo sve čime se bavimo. 

Ne samo da je navedena perspektiva dominantna, već postoji, gotovo kolektivno podrazumevana pretpostavka o uspehu na tržištu po svaku cenu, o kulturi grajnda, isplativosti kao meri svih stvari, aktivnostima iz kojih ćemo uvek izvući vrednost koju možemo da iskoristimo ili naplatimo. Danas se od svih nas, više nego ikada, jednostavno očekuje da po difoltu ne samo igramo već i ŽELIMO da igramo tržišnu igricu. 

Prikazujući paradokse savremenog rada kroz mimove, otvorila se potreba da Zalogaji, izbegavajući klasičnu toksičnu pozitivnost (live laugh love) i elitistički cinizam (“gledaj onog marketing imbecila”) iznađu svojevrsni treći put, kroz samo suočavanje sa Realnim koje se ispostavlja kao ništa drugo nego sistem kontradiktornosti tržišta, odnosno “šefe, ne mogu da dođem, previše si me optimizovao juče”.

Tekstualni Zalogaji su Roršahov test, odnosno arheologija koja polazi od svojih materijalnih ostataka (mimova) po čijim obodima kopamo mi, fanatici, jer osećamo da postoji koliko-toliko koherentna mreža sila koje oblikuju ono mistično 9 do 5 vreme (poznato kao company time). Čini se da nemamo izbora jer je sranje zaista mnogo dublje nego što se čini na prvi pogled, a tekstualna forma je od papirusa naovamo prosto taj medijum deljenja ideja u svom totalitetu.

Naše (najpre poslovno) iskustvo, koje stoji u suštini psihotično spravljenih mimova o fenomenima koje, nažalost ili na sreću, mi, ovde okupljeni, vidimo, čujemo i osećamo kao posledicu bivanja na tržištu, već duže vreme šef drži zaključano u kancelariji (kancelarija je glava). Glasovi su, dakle, sada zaista nepodnošljivi i treba ih pustiti napolje. 

U tom smislu, ono inicijalno poslovno iskustvo, koje je intereagovalo sa iskustvom svih vas koji ste, silom prilika ušli u Božiju armiju i delili sa instagram stranicom tamnu stranu noćnih smena, zakinutih dnevnica i mobinga je dobilo unapređenje u jedan prostor za sve nas koji odbijamo da se smejemo preko Linkadunga po ceo dan iznad postova o pedesetom revolucionarnom lajf heku, bestidnoj samopromociji, isplativom alturiuzmu, humanim korporacijama i drugim lažima u koje ne veruju ni oni koji ih objavljuju.

Šta je dakle ono što dolazi sa pisanim Zalogajima? 

Misaoni horizont Zalogaja Uspijeha 

Ovo je univerzum Petrika Bejtmena, koji se, zaputivši se iz Mirijeva u svom fiat puntu 2001 godište, zaglavio u saobraćaju i kasni na (svoj dream job !?!) posao menadžera poslovnih operacija u kompaniji NCR. Koji je u kolima ali jednostavno nije tu. Koji se svakoga jutra uredno sprema za posao oblačeći lik korpo psihopate, surovog profesionalca i pouzdanog operativca, plivajući u beskonačnim razgovorima koji imaju precizno definisane call to action-e ali nemaju smisao.

Radi se (ali ne samo) o srpskom psihu, koji je fiktivan lik u bukvalnom smislu jer je pažljivo kreiran u književnosti poslovnog sveta, u laboratorijama optimizacije, priručnicima za mala i srednja preduzeća i uputima za efikasno upravljanje ljudskim resursima po vertikali i horizontali. Magija koja se dešava na poslu je istinska tema ovog bloga, čije ćemo razloge pokušati da osvetlimo, a koji stoje iza uspešnog segmentiranja zaposlenih koji se kao Neo iznova pojavljuju kod Agenta Smita na razgovor, kako bi se napipalo o kakvom ljudskom materijalu se radi.

Dakle, naš glavni protagonista je biće dvostrukog sveta – sveta obećanog uspeha i preživljavanja. Korpo monah koji je uvek na korak do otkaza ali koji ipak ostaje da radi i da se moli bogovima (firme, tržišta..). Paranoidni kolega koji na beskonačno načina na svome telu oseća psihotičnost besmisla svakog narednog taska koji mu se kao mreža ispreda iz ruku i lepi za Novobeogradski poslovni kompleks. Tajni agent Izzy koji se svakoga dana bori između tendencije da je menadžerska pozicija sve što je ikada želeo i poriva da spali firmu i vrati se u svoj rodni Mjaujork. 

Ova šizoidna podvojenost, pokazaće se, nije rezultat inherentne psihotičnosti bilo koga od nas, već patologije koja je upisana u kancelarije, radna mesta i organizacije širom zemje i sveta, sveta koji živi od sive zone poslovne dinamike, koja se iznova razrešava preko leđa suštinski jedinog realnog protagoniste – optimizovanog radnika.